LentiBrite RFP Control Lentiviral Biosensor

Odjeljak ii - identifikacija rizika

2.3 Ostale opasnosti

Ova supstanca/smeša ne sadrži komponente koje se smatraju kao perzistentne, bioakumulativne i toksične (PBT), ili veoma perzistentne i veoma bioakumulativne (vPvB) na nivoima od 0,1% ili više. Ekotoksikološki podaci: Supstanca/smeša ne sadrži komponente za koje se smatra da imaju svojstva endokrinih poremećaja prema članu 57(f), propisa o Registraciji, proceni, odobrenju i ograničenju hemikalija (REACH), ili delegiranoj Uredbi Komisije (EU) 2017/2100 ili Uredbi Komisije (EU) 2018/605 u nivoima od 0,1% ili više. Toksikološki podaci: Supstanca/smeša ne sadrži komponente za koje se smatra da imaju svojstva endokrinih poremećaja prema članu 57(f), propisa o Registraciji, proceni, odobrenju i ograničenju hemikalija (REACH), ili delegiranoj Uredbi Komisije (EU) 2017/2100 ili Uredbi Komisije (EU) 2018/605 u nivoima od 0,1% ili više. Biološka opasnost, Biosafety nivo 2, Lentivirusi su podrvsta retrovirusa, koja ima mogućnost da se integriše u hromozome domaćina i inficira ćelije koje se ne dele. Ovi virisi mogu uzrokovati ozbiljna imunološka i neurološka oboljenja kod svojih prirodnih domaćina. Vektorski sistemi lentavirusa mogu uključivati i viruse koji nisu humanog/primatskog porekla. Vektori skorije generacije su dizajnirani tako da značajno smanjuju mogućnost pojave rekombinacije koja bi rezultovala veoma opasnim potencijalno infektivnim virusima. Tipični vektori lentavirusa su pakovani upotrebom obavijajućih proteina, pseudotipizacijom. Uobičajena preporuka za rad sa ne-humanim lentavirusima koji ne izazivaju produktivnu infekciju kod ljudi, je rad u Biosafety niovu 2. Rad sa majmunskim ili humanim lentavirusima se tipično sprovodi u višem nivou bezbednosti. genetski modifikovani organizam Poglavlje 3. Sastav/Podaci o sastojcima 3.2 Podaci o sastojcima smeše Nema komponente ne moraju biti deklarisane u skladu sa važećim propisima Poglavlje 4. Mere prve pomoći